Archive | September, 2012

Možda ipak u četvrtak

19 Sep

Ovo se zove iz x-a u kec. Kažu tek u petak ali malo sutra tek u petak..

Probudi se Micica da se preseli u krevet, kad onoooo..

Lagano smo se spremili, i krenuli u Dragišu.. Dobro veče, dobro veče, čini mi se da mi je pukao vodenjak. Sedite tu sad će doktor da dođe da vas pregleda.. Izlazi sestra, pitam šta ima, da li ostaje, ostaje, sačekajte samo da uzmete stvari i da upišemo sve i ide gore u porodilište.

Ne bih da zvučim patetično, ali zaista osećaj u kome se trenutno nalazim ne mogu da objasnim, jer se nikad ovako nisam osećao. Zamislite sve pozitivne emocije, a ima ih oko 200 + po neka vezana za strah i strepnju, izmešanu sa malo nervoze jer zaboga, ove noći, kada najviše to želim, neću moći da budem sa njom.

A znam da ona zna da ja znam da ona zna.

Vidimo se sutra ljubavi. :*

Mazi Cocu kad je budeš videla i reci da je tata voli.

Dođite u petak

19 Sep

Ok. Jasno mi je. CTG pokazuje blage kontrakcije. Oko 30. Ne znam koliko procenata znači da je porođaj krenuo, ali definitivno danas se opet nije desilo. Možda Coca zaista želi da bude vaga u horoskopu. Ma k’o da je bitno. Samo neka je živa i zdrava.

Vidimo se u petak. Ovog puta nosimo torbu za porodilište. Da prizovemo. Tako je to kad ima tri termina, 19, 20. i 21… Ne može Coca da odluči..

“Neće to još”

16 Sep

Danas smo bili na pregledu. I opet smo čuli omiljenu rečenicu: “Neće to još”.

Čekali smo ceo dan, otišli na pregled tek u osam. Na šalteru sestra gricka semenke, iza nje ide film “Kobra” sa Staloneom i traje scena kada Brigit Nilsen beži od nekog lika sa nožem u bolnici. Na radiju ide pesma Gojka Ninkovića Nineta Mećave ili kako se zvaše – Vodiću te mala do meseca..

Čekali dvadesetak minuta, pregled je prošao fino, već rečeno neće to još, ali sigurno ove nedelje. Sutra idemo opet na CTG,  u sredu opet pregled a možda i nešto više od toga..

Neće to još..

CTG

13 Sep

U Mišoviću na klinici ne radi CTG. Radi u porodilištu ali smo morali u Dom Zdravlja na CTG, jer ne radi dole u prizemlju, ma nemam pojma. Nije ni bitno. Ono što je važno je da je obavezan da se ima pre porođaja, a kada vas prime u porodilište, i ustanove da se porađate, nakače vam ga i imate ga sve vreme oko struka. I prate kontrakcije i srčani rad bebe.

E pre neki dan je zvala Milica, dobar dan, dobar dan, može CTG pregled, treba mi a ne radi u Mišoviću.. Može maco, sačekaj malo, Cecili, može li u 13h da dođe trudnica, naša je u 9 mesecu, kad, a? može u jedan, dobro, dođi mače u jedan sutra..

Krenuli smo pre 13h, bili tamo u pet do jedan, ODMAH je primili, kažem sebi u jebote, ovo je neverovatno!!!.. Trajalo je petnaest minuta, čak je Milica završila neke papire za sestru Anu, uz opasku, kako nije mogla sama, pa mače jedan sat je kraj smene, gde će ti duša.. odlučio sam da pročitam knjigu Fooled by Randomness: The Hidden Role of Chance in Life and in the Markets
posle ovoga..

U međuvremenu dok je trajao CTG, jedna žena se na hodniku razdrala, je li Ceco, mogu da uđem da pogledam brend stolica – ma možeš, tamo je samo neka trudnica na CTG-u, slobodno uđi..

Čisto da se ne desi da je sve baš proteklo kako treba..

Čekamo 16. septembar

12 Sep

Iako je termin 19. nekako bi mi bilo lepše da se Sofija rodi 16. Možda jer sam sebičan, jer sam ja rođen 16. jula,  u nedelju. Sofiju na poslednjem pregledu nisu ni merili. Kažu to više nije bitno. Bili smo u ponedeljak. Kako bre nije bitno jebotesunac.

Prethodnog ponedeljka je imala 3,5kg. Imaće 6kg sunce ti kalaisano. Neću moći da je nosim, ja sam mator čovek.. Šalim se.. Mator sam i debeo al’ sam jak.

Kaže Milica duže sam se skidala i oblačila nego što me je pregledao. Kaže, dobar dan, skinite se, aha, neće to još, zovite me u nedelju ako sam dežuran da dođete da vidimo, možda ćete u nedelju. Vidimo se, ćao..

I tako.. Milica je malo u frci, ali ide na vežbe, naučila je da diše i zna šta je čeka, pa ne brinemo ni ona ni ja. :*

Još nedelju dana

3 Sep

Tako makar kaže doktor. “Nemoj da ti padne na pamet da se porodiš ove nedelje” – Iako Sofija ima već 3.5kg i krenuće u školu čim se Milica porodi, kaže doca da još nije vreme. Sećam se Miličinih rečenica: “Trudna sam od kad smo se upoznali, ma ceo život sam trudna” i “Moje dete ima 14 godina”..

Ne znam šta da kažem. Osim da sam uzbuđen i treperim. Sa nestrpljenjem čekam dan. Evo baš danas smo išli na sve te kontrole, sve je u redu, zakazali smo epidural, sve super..

I setim se ja, trudnica Ivana, i kažem Milici da zove babicu za vežbe disanja i psihofizičku pripremu. Pozove ona, babica radi danas, od 17h u školskom dispanzeru u Vojvode Milenka.. super, idemo to je za sat vremena, šta da ponese, ništa samo dođite..

Dolazimo tamo, tamo se neki momci rastežu, nameštaju skoliozu i ostale oze, neke trudnice čekaju, kažu sad će to da počne, traje samo dva i po sata..

Haahaha… Stigao sam kući i pišem ovo, Milica sedi i sluša i diše.. Jedva čekam da se vrati da mi priča kako je bilo i kako je naučila da diše..

:*