“Neće to još”

16 Sep

Danas smo bili na pregledu. I opet smo čuli omiljenu rečenicu: “Neće to još”.

Čekali smo ceo dan, otišli na pregled tek u osam. Na šalteru sestra gricka semenke, iza nje ide film “Kobra” sa Staloneom i traje scena kada Brigit Nilsen beži od nekog lika sa nožem u bolnici. Na radiju ide pesma Gojka Ninkovića Nineta Mećave ili kako se zvaše – Vodiću te mala do meseca..

Čekali dvadesetak minuta, pregled je prošao fino, već rečeno neće to još, ali sigurno ove nedelje. Sutra idemo opet na CTG,  u sredu opet pregled a možda i nešto više od toga..

Neće to još..

Advertisements

CTG

13 Sep

U Mišoviću na klinici ne radi CTG. Radi u porodilištu ali smo morali u Dom Zdravlja na CTG, jer ne radi dole u prizemlju, ma nemam pojma. Nije ni bitno. Ono što je važno je da je obavezan da se ima pre porođaja, a kada vas prime u porodilište, i ustanove da se porađate, nakače vam ga i imate ga sve vreme oko struka. I prate kontrakcije i srčani rad bebe.

E pre neki dan je zvala Milica, dobar dan, dobar dan, može CTG pregled, treba mi a ne radi u Mišoviću.. Može maco, sačekaj malo, Cecili, može li u 13h da dođe trudnica, naša je u 9 mesecu, kad, a? može u jedan, dobro, dođi mače u jedan sutra..

Krenuli smo pre 13h, bili tamo u pet do jedan, ODMAH je primili, kažem sebi u jebote, ovo je neverovatno!!!.. Trajalo je petnaest minuta, čak je Milica završila neke papire za sestru Anu, uz opasku, kako nije mogla sama, pa mače jedan sat je kraj smene, gde će ti duša.. odlučio sam da pročitam knjigu Fooled by Randomness: The Hidden Role of Chance in Life and in the Markets
posle ovoga..

U međuvremenu dok je trajao CTG, jedna žena se na hodniku razdrala, je li Ceco, mogu da uđem da pogledam brend stolica – ma možeš, tamo je samo neka trudnica na CTG-u, slobodno uđi..

Čisto da se ne desi da je sve baš proteklo kako treba..

Čekamo 16. septembar

12 Sep

Iako je termin 19. nekako bi mi bilo lepše da se Sofija rodi 16. Možda jer sam sebičan, jer sam ja rođen 16. jula,  u nedelju. Sofiju na poslednjem pregledu nisu ni merili. Kažu to više nije bitno. Bili smo u ponedeljak. Kako bre nije bitno jebotesunac.

Prethodnog ponedeljka je imala 3,5kg. Imaće 6kg sunce ti kalaisano. Neću moći da je nosim, ja sam mator čovek.. Šalim se.. Mator sam i debeo al’ sam jak.

Kaže Milica duže sam se skidala i oblačila nego što me je pregledao. Kaže, dobar dan, skinite se, aha, neće to još, zovite me u nedelju ako sam dežuran da dođete da vidimo, možda ćete u nedelju. Vidimo se, ćao..

I tako.. Milica je malo u frci, ali ide na vežbe, naučila je da diše i zna šta je čeka, pa ne brinemo ni ona ni ja. :*

Još nedelju dana

3 Sep

Tako makar kaže doktor. “Nemoj da ti padne na pamet da se porodiš ove nedelje” – Iako Sofija ima već 3.5kg i krenuće u školu čim se Milica porodi, kaže doca da još nije vreme. Sećam se Miličinih rečenica: “Trudna sam od kad smo se upoznali, ma ceo život sam trudna” i “Moje dete ima 14 godina”..

Ne znam šta da kažem. Osim da sam uzbuđen i treperim. Sa nestrpljenjem čekam dan. Evo baš danas smo išli na sve te kontrole, sve je u redu, zakazali smo epidural, sve super..

I setim se ja, trudnica Ivana, i kažem Milici da zove babicu za vežbe disanja i psihofizičku pripremu. Pozove ona, babica radi danas, od 17h u školskom dispanzeru u Vojvode Milenka.. super, idemo to je za sat vremena, šta da ponese, ništa samo dođite..

Dolazimo tamo, tamo se neki momci rastežu, nameštaju skoliozu i ostale oze, neke trudnice čekaju, kažu sad će to da počne, traje samo dva i po sata..

Haahaha… Stigao sam kući i pišem ovo, Milica sedi i sluša i diše.. Jedva čekam da se vrati da mi priča kako je bilo i kako je naučila da diše..

:*

Kako sam danas bio trudnica

22 Aug

JA: “Dobar dan! Došao sam po doznake za moju suprugu.”

Med. sestra: “Sedite i sačekajte, zadržite papire, to ćete pokazati kada vas doktorka prozove da vas primi na pregled. Sačekajte ispred savetovališta za trudnice.”

JA: “Ok, hvala.”

– Pogledam na sat, 14.35h. Pogledam na pult ispred med. sestre, piše PAUZA od 15.30 – 16.30. Jedina informacija koja stoji na pultu plus reklama za hodočašće na manastir Ostrog za sindikalkinje Doma zdravlja. I neki posteri su tu, sa nacrtanom ženom sa pljugom i bebom u stomaku isto sa pljugom, i kako da podojite bebu u 4 koraka. Koliko bradavica mora da se uturi bebi u usta. I nešto da je obavezan pregled zuba kod trudnica..

Sednem. Jedan, dva, tri, četiri, pet, šest, sedam, ova je ušla posle mene, ok, i ova.. nije strašno, osma sam. Brzo ću da završim. Ulazi neka ruskog izraza lica i crveno-crne kose, tetka članice Pussy Riot sa sinom koji skače po čekaonici.. Kakva amaterka. Izlaze posle 15 minuta, ne vraćaju se. Klinac nije mogao da izdrži.

Prva još nije izašla.

15.10h – izlazi prva, ulazi druga.. brzo izlazi, ufh pomislim, biće brže nego što sam mislio. Ulazi treća, bliži se 15.30h. Vratim se do pulta da proverim da li je u pola četiri pauza – u pola četiri je pauza. Izlazi treća, ulazi četvrta. Sve sikću i dahću, tu su negde kao ja, tj. Milica, 8-9 mesec, jedna mlada, tek začela, i neki muškarac neodređenog džendera. Provaljujem da se trudnice međusobno mrze, ako se ne zadesi u čekaonici neka koja obožava trudnice i voli da priča kako joj je bilo prvi put, nema razgovora samo podozrivi pogledi i siktanje. Kako jedna uđe tako ova druga cokne jer je nervira što nije ona na redu i verovatno poželi da se ova prethodna saplete.

15.30 – ušla je peta posle četvrte ali nema pauze, pomislim strava, nema pauze, brzo ćemo. Ova se zadržava 7-8 minuta. Ulazi šesta. Zadržava se par minuta, pomislim super, još jedna pa ja, kad izlazi šesta kaže umesto prezimena, pauza 15 minuta pa nastavlja. Ok, pomislim nije strašno, tu sam samo sat i dva minuta, mora žena nešto da jede.

Vraća se u 16.10h proziva sedmu, ulazi sedma, ne zadržava se puno, 10-15 minuta, proziva Milić. Ulazim ja:”A vi ste?”. – “Ja samo da uzmem doznake.” – “Može, sedite tu, dajte mi te rezultate.. pa loše joj je ovo gvožđe maco, da pije gvožđe do porođaja, evo vam recept i ovaj uput za porodilište, neka svrati da se testira na žuticu prethodno, i Partusisten samo još nedelju dana, maco, pa mora da se porodi nekad..  Evo i idite po telefon babice, pitajte sestru za obuku, disanje i tako to.. Doviđenja..” Ukupno zadržavanje 4zarez3 minuta.

Za pultom nema sestre. Čekam par minuta, evo je. “Izvinite, doktorka mi je rekla da vas zamolim za kontakt babice, za savete i vežbe disanja” – “Sačekajte malo” – čekam 6zarez3 minuta – “Evo izvolite, doviđenja” – “Hvala, doviđenja..”

Izlazim srećan, sve sam završila, pomislih, tek je petnaest do pet, da li da kupujem odmah gvožđe i taj lek, ma ne, napolju je 44 stepeni, izgoreću. Sutra ćemo lek, dovoljno je ovo.

Odlazim kući i objašnjavam Milici sve što mi je doktorka rekla, od reči do reči, žutica, testovi, gvožđe, uput, babica, sve sve.

Kako je teško biti žena.

Još par nedelja i dolazi Sofija

19 Aug

Dugo sam razmišljao o tome šta se desi kada se porodica proširi. Ovde ću da pišem razmišljanja i dogodovštine o zafrkancijama, koracima, strahovima, hrabrosti, lepim trenucima koji su jedinstveni svakoj vezi i svakoj porodici. Nadam se da će Sofija to pročitati pre nego se ona odluči da ima decu. A i ne mora.

Ono što znam je da ću da je bodrim kada napravi prvi korak, da ću biti strog i neću apriori da odobravam svaki potez, da ću da hvalim ono što uradi dobro, da ću da je hrabrim kada pogreši i da pokušava i ne odustaje kod prve prepreke. Neću da lupetam da je najlepša i najpametnija, neću da je maltretiram da bude najbolja i bezuslovno ću je voleti kakva god da bude. Biću joj oslonac, pomoći ću joj kada god mi to traži, a osetim da ne može sama.

Neću da je maltretiram da me grli i ljubi kada ja to hoću nego kada ona to hoće.

I bezuslovno ću da nastavim da volim moju divnu Milicu. I da gradimo vezu. Koja je već jaka.

Eto, zapisah ovo čisto da ne zaboravim šta sam sam sebi obećao :)

To je to za sad.